Miloš Bisenić je maturant Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu, učenik Odeljenja internacionalne mature, a njegov moto je da je svaki cilj dostižan uz dobru dozu volje. Nedavno mu je stiglo obaveštenje da je dobio punu stipendiju za studije na Univerzitetu u Ročesteru, država Njujork u Americi.
Studiraće kompjuterske nauke. Put Amerike krenuće avgusta. Kaže da je to ostvarenje i njegovog sna jer već duže vreme želi da nastavi obrazovanje na nekom od univerziteta u Americi. Na taj način spaja ljubav prema nauci i ljubav prema fudbalu koji trenira više od 10 godina. Trenutno nosi dres FK Car Konstantin u Nišu.
Vrata američkog univerziteta otvorilo mu je Odeljenje internacionalne mature u Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Nišu. Miloš je druga generacija učenika u ovom odeljenju i ima samo reči hvale za ono što je naučio i način na kome se radi sa učenicima. Inače, niška Gimnazija „Svetozar Marković“ je tek treća državna škola u Srbiji koja može da se pohvali IB odeljenjem.
„Opredelio sam se za ovo odeljenje jer sam još kao osnovac znao da želim da studiram u Americi i da će ovo odeljenje da mi bude odskočna daska ka tom cilju. Za studije u Americi sam se opredelio jer je tamo sistem takav da u isto vreme možete da studirate i da se bavite sportom i to mi odgovara jer sam u školi odličan a u sportu sam, takođe, dobar.
Na Univerzitetu u Ročesteru biću deo fudbalskog tima. To već znam jer sam kontaktirao sa njihovim trenerima i oni su bili zadovoljni onim što sam im poslao o čemu svedoči i stipendija koju sam dobio“, kaže Miloš.
Za Odeljenje internacionalne mature ima samo reči hvale. Rad u ovom odeljenju za njega je bila novina ali je ubrzo shvatio da je to prava stvar. Diploma ovog odeljenja je priznata u svetu i otvara vrata mnogih univerziteta.
„Prva specifičnost odeljenja je u tome što se u njemu nalaze samo odabrani učenici, ima nas jedanaestoro. Odeljenje je specifično i po tome što imamo samo šest obaveznih predmeta i jedan izborni.
Samim tim što je manji broj predmeta veći je fokus na samom predmetu, imamo više časova nedeljno nego u klasičnoj gimnaziji, a to nam omogućava da proširimo naše znanje.
Predmeti su podeljenji na viši i srednji nivo i od toga zavisi broj časova nedeljno.Od šest predmeta moramo da imamo tri na višem i tri na srednjem nivou.
Na višem nivou slušam matematiku, srpski i engleski, a na srednjem istoriju, filozofiju i hemiju. Izabrani predmet mi je biologija. Pored toga imamo još jedan premet koji slušamo, Teorija saznanja.
Ovaj predmet obuhvata sve ostale predmete. Na časovima govorimo o nekim globalnim problemima u svetu, a pored toga pišemo i esej, nešto kao maturski rad, koji se isto ocenjuje. Sistem rada u ovom odeljenju je sasvim drugačiji.
Završni radovi na četvrtoj godini pregledaju se u posebnom centru van Srbije gde stižu radovi učenika ovih odeljenja iz celog sveta tako da su ocene krajnje objektivne, a diplomu koju dobijam priznata je u celom svetu“, objašnjava Miloš i dodaje se na kraju godine rade završni ispiti iz svih predmeta koje su slušali četiri godine.
Deo ocene su i istražavački radovi koje učenici pišu, a đacima ovog odeljenja nastavu drže profesori iz gimnazije.
„Sve predmete, osim srpskog jezika, slušamo na engleskom jeziku kao što i testove radimo na ovom jeziku, tako da se od nas na prijemnom ispitu
tražilo i poznavanje engleskog jezika“, dodaje Miloš.
Miloš od malih nogu trenira fudbal. Počeo je u FK Car Konstantin kao sedmogodišnjak, potom se našao u niškom Realu u njihovoj školi fudbala
koja je po njemu jedna od najboljih u Nišu, a sada igra seniorski fudbal za FK Car Konstantin.
Na taj način je spojio dve, za neke nespojive stvari, ljubav prema nauci i ljubav prema sportu.
„Te dve stvari izgledaju nespojivo u našoj zemlji i zbog toga sam odlučio da studije nastavim u Americi
jer tamo studenti imaju mogućnost da se bave i naukom i sportom.
Kod nas bih morao da izaberem jednu od svoje dve ljubavi jer bi bilo teško kombinovati jedno sa drugim“, objašnjava Miloš.
Miloš je pre nego što je upisao Odeljenje internacionalne mature u Gimnaziji „Svetozar Marković“, završio Osnovnu školu „Bubanjski heroji“ koja je bila, kaže on, temelj svega onoga što je kasnije došlo.