Petra Vulić definitovno razbija predrasudu o tome da se zanimanja dele na muška i ženska. Ona je jedina učenica u odeljenju od 31 đaka u Elektrotehničkoj školi „Mija Stanimirović“ na smeru dijagnostika na vozilima. I to joj ni malo ne smeta, a da li će jednog dana zasmetati vlasnicima četvoročkaša kada se nađu u njenim rukama pokazaće vreme.
Petra se ne plaši toga kao što je nije uplašila ni činjenica da će u školskom servisu za popravku vozila na praktičnoj nastavi biti jedina devojčica. Kaže da su je i njeni vršnjaci odlično prihvatili kao nekog ko je njima ravan u svemu. A zašto i ne jer biti devojka ne znači da ne možeš da zameniš točak na automobilu. Petra je to i dokazala.
„To je neka vrsta anegdote koja se sada prepričava u krugu mojih prijatelja.Bila sam na nekom izletu sa drugovima i drugaricama kada nam se desio peh. Pukla je guma na automobilu. Stali smo i čekali da neko zameni točak i stavi rezervni. I dok smo tako stajali dečaci su slegli ramenima. Niko od njih nije znao kako se to radi. Videla sam da moram da preuzmem stvar u svoje ruke. Zavrnula sam rukave, izvukla rezervni točak i dizalicu, skinula onaj sa probušenom gumom, stavila rezervni i to je to“, priča kroz smeh Petra.
Petra je brzo shvatila da kada sedne u automobil nije važno samo da se sipa benzin. Da automobil nije samo volan. Vrlo brzo je počela da otkriva šta i kako radi i šta je sa čim povezano, šta i kada može da otkaže i kako to da se popravi.
Da se nađe na ovom smeru presudilo je, možda i to, što je odrastala pored automobila. Kaže da ujakov prijatelj drži automehaničarsku radionicu pa je skoro prohodila u radionici uz automobile.
Miris benzina joj se uvukao pod kožu i tako je sve krenulo. Doduše i njen brat je učenik ETŠ „Mija Stanimirović“ pa je i on malo uticao na nju da se opredeli za ovu školu. Još nekoliko njenih rođaka je u ovoj školi, ali je ona prva devojka koja se odlučila upravo za dijagnostiku na automobilima.
„Ljubav prema automobilima gajim od malih nogu. Odrasla sam pored njih. Spretna sam sa atomobilima, ne postoji nikakv strah kada su oni u pitanju. Doduše, moram da priznam da ne pratim auto trke, ali volim onaj deo kada su vozači u boksu i kada im mehaničari menjaju gume ili šta god još. Brzina kojom to rade me oduševljava“, kaže Petra.
Ne retko, kada je u radionici, dečaci Petri prepuste dobar deo posla. Kaže da je to dobro jer ne mora da se bori za svoje mesto „pod suncem“.
Mnogi su začuđeni kada čuju na kom smeru se nalazi Petra, ali ona kaže da joj nije važno tuđe mišljanje. U školi joj za sada sve dobro ide, u radionici takođe, a jednog dana, kaže ova devojka, baviće se privatnim biznisom.
Da li će ljubav prema automobilima prevladati i kada bude zaplovila preduzetničkim vodama pokazaće vreme. Tek ako za neku godinu u nekom autoservisu vlasnicima automobila dobar dan poželi devojka sa dugom crnom kosom , ne moraju da se plađe.U dobrim su rukama.