Danas je dan Omladinskih radnih akcija, koji je ustanovljen u doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kada su zapravo 1946 godine počele pripreme za izgradnju pruge Brčko-Banovići.
Omladinske radne akcije su nastale još u toku NOB-a, a naročito su bile popularne nakon završetka Drugog svetskog rata i imale su za cilj da obnove i izgrade privredu, infrastrukturu, naučne, sportske, kulturne i zabavne objekte u tadašnjoj Jugoslaviji.
U prvim posleratnim Saveznim radnim akcijama milioni omladinaca gradili su auto-puteve, pruge, fabrike, čak i čitave gradove. Najveće Savezne radne akcije dešavale su se u periodu od 1946. Do 1952. godine.
Danas postoje oni, koji su učestvovali na tim radnim akcijama, koji čuvaju uspomenu na njih kroz razna Udruženja, i smatraju da je njihov prekid, negde devedesetih godina, bio najveća greška za društvo.
„Dobrovoljne radne akcije i omladinski rad predstavljaju jednu od najboljih i najvećih tekovina socijalizma na našim prostorima. Mi danas živimo u jednoj drugačijoj društveno-ideološkoj projekciji sveta i sa drugačijim pogledom se mladi, ali i jedan broj starijih, odnosi prema tom vremenu. Međutim istraživanja profesora sa Fakulteta političkih nauka govore da to baš i nije tako i da su se mladi sa velikim entuzijazmom opredeljivali da idu na radne akcije. Podaci govore da su svega 2-3% brigadira bili članovi Saveza komunista. Ostali su bili članovi omladine, ili čak ni to. Radne akcije sui male izuzetno veliki značaj i zbog toga što su okupljale mlade sa svih prostora tadašnje Jugoslavije. I to nije bilo vreme kada su se samo stvarala nova materijalna dobra, nego su radne akcije bile i mesto gde su se sticala i nova znanja, dobijale diplome, negovalo prijateljstvo i ljubav među mladima,“ govori Dragan Topisirović, jedan od tadašnjih akcijaša, a danas član Udruženja učesnika ORA-a.
Omladinske radne akcije su, kako reče Dragan Topisirović, jedna od najboljih tekovina socijalizma. Ali, kako mi imamo običaj da ne čuvamo dobre tekovine nekih ranijih sistema, jer su prošlost, tako ni ovu nismo sačuvali. Nažalost. A negovala je rad, disciplinu, međusobno poštovanje i uvažavanje, drugarstvo, ljubav i ono bratstvo i jedinstvo, na koje danas podrugljivo gledamo. Opet kažem, nažalost. Zato što su to te prave vrednosti bez kojih danas klizimo u nešto, što nismo mogli ni da sanjamo, nešto što nam kvari decu, mlade, pa i odrasle.
Izgleda da je teško da bilo šta popravimo. Ali zato starije generacije imaju parvo da se sećaju, a mladi mogu slobodno da se rugaju takvim sećanjima. Kada bi znali koliko je to vreme, omladinsakih radnih akcija, bilo dobro – rasplakali bi se od tuge.