Svetom mučeniku Savinu otadžbina beše Egipat, a rodno mesto grad Hermopolj. Kao ugledan čovek, on beše starešina svome gradu. U vreme Dioklecijanovog gonjenja ceo se Egipat uznemiri, mnogi hrišćani behu mučeni i ubijani.

Tada sveti Savin ostavi svoj dom, imanje i bližnje, i sa mnogim drugim hrišćanima udalji se u jedno zabačeno selo. I tamo se zatvori u jednu kolibu, gde provođaše vreme u postu i molitvi. Idolopoklonici su mnogo tragali za starešinom hermopoljskim Savinom, da bi ga stavili na muke, ali ga dugo ne mogoše pronaći, što im padaše vrlo teško. No prokaza ga neki prosjak, koga je blaženi Savin hranio i velika mu dobra činio. Kao Juda izdajnik tako i ovaj bednik ode k idolopoklonicima, i reče im: Šta ćete mi dati da vam pokažem gde se nalazi Savin koga tražite? Oni mu dadoše dva zlatnika. I on ih odvede u selo, pokaza im kolibu Savinovu, oni je opkoliše i zakucaše na vrata. U kolibi sa svetim Savinom behu još šest hrišćana. Misleći da im neko od braće hrišćana dolazi nekim poslom, oni otvoriše kolibu. Idolopoklonici odmah uleteše unutra, uhvatiše ih sve i vezaše. Svetog Savina vezaše posebno dvema teškim verigama, i odvedoše ga pred sudiju Arijana. Istjazavan na bezbožničkom sudu, i dugo primoravan da idolima prinese žrtvu, on se ne odreče Hrista. Zbog toga bi žestoko mučen, noktima gvozdenim strugan, ognjem paljen, i najzad u reku Nil bačen, gde okonča svoj mučenički podvig 287 godine, i ode k podvigopoložniku Hristu da primi venac, pobede. Tako isto i oni šest hrišćana, s njime uhvaćeni, biše mučeni, i u mukama skončaše, i istu slavu od Gospoda na nebu dobiše.