Svaka je škola posebna na svoj način i svaka nudi mališanima koji sede u njenim klupama nešto što će biti samo njihovo. Mesto na kome će se osećati prijatno kao da su kod kuće, gde mogu da kažu šta misle, da se pohvale ili požale, da potraže pomoć ili iznesu svoj stav o nečemu.
U osnovnoj školi „Radoje Domanović“ postoji Ulica Dečjih osmeha.
To je najkraća ulica u gradu i samo sa jednim brojem 49a. Tu mališani zastanu, pogledaju šta ima novo, ostave svoju poruku ako je imaju i, a to je i najvažnije, lepo im je. Osećaju da pripadaju porodici OŠ „Radoje Domanović“.
„U nameri da kreiramo sigurno, bezbedno i stimulativno okruženje deci za pravilan rast i razvoj i da se prijatno osećaju u svojoj školi želeli smo da oplemenimo svaki kutak. I počeli smo to da radimo.
To je prostor koji će ih relaksirati u vreme odmora i koji će im slati afirmativne poruke koje će delovati stimulativno na njih. Tako smo došli na ideju da kutak u školi koji nije imao nikakvu funkciju i koji je raskrsnica između starog i novog dela škole pretvorimo u Ulicu Dečjih osmeha“, objašnjava Dušica Tričković, direktorka Osnovne škole „Radoje Domanović“ u Nišu. 
Ulica, kako objašnjava direktorka Tričković ima još jednu važnu ulogu. Ona povezuje stari deo škole koji je sagrađen pre 120 godina sa novim delom koji je star oko 60 godina. Tako je Ulica Dečjih osmeha povezala tradiciju sa vremenom u kome mališani sada žive i uče.
„Tu je broj 49a. To je, ustvari broj koji se nalazi i na našoj školi samo što se zgrada škole nalazi u ulici Milojka Lešjanina. A kod svakog kućnog broja u svakoj ulici nalazi se i poštansko sanduče. Tako je i u Ulici Dečjih osmeha.
Poštansko sanduče je odgovor na potrebe dece kako bi smo smanjili i prevenirali nasilje u školi. Ova ideja je stara skoro 15 godina, a nastala je u okviru projekta „Škola bez nasilja za našu decu“. Sanduče je tada bilo aktualno a sada je još aktuelnije.
Učenici u sanduče ubacuju poruke koje govore o njihovim problemima i na taj način nam ukazuju na to šta ih muči a u vezi je ili nasilja ili nastave a neprijetno im je da otvoreno govore o tome“, kaže Tričković.
Poštansko sanduče je zapravo sanduče poverenja koje učenike osnažuje da govore o temama koje su za njih tabu, o kojima se ne usuđuju da govore otvoreno a žele da se za njih zna.
U Ulici Dečjih osmeha stimuliše se i kreativnost učenika koja ih izvodi iz klišea. Deca se na taj način vode ka zoni naprednog razvoja.
„Prvo su prikupljali materijal, napravili su skice kako će sve to izgledati i na kraju imali su kontakt sa predmetima od drveta i sa prirodom, što je jako važo za njih. Rad na izradi kućica kod njih razvija i motoričke i mikromotoričke sposobnosti ali i ljubav prema prirodi i stvaralački duh“, ističe direktorka Tričković.
Tako u Osnovnoj školi „Radoje Domanović“ u Ulici Dečjih osmeha pored sandučeta poverenja odrastaju nove generacije srednjoškolaca, oslobođeni su straha, znaju šta žele, kreativni su i shvataju značaj očuvanja životne sredine kao što shvataju da nasilje može da se pobedi prihvatanjem različitosti i tolerancijom.